Kraj je davno počeo. Danas se zaukava, iznova. Kao da lomi svaki deo tela. Krcka.
Polako, da boli još jače. Suze tu ne pomažu. Reči, suvišne su. Mozak u vrenju.
Pojmiti svoju slabost i muku je najteži proces. Prihvatiti da nema dalje, da
trenutno nije dobro, i izdržati. Da. Najlakše je reći. Umom ustaliti se u
odluci, plovidba je у čamcu bez vode. Agonija, koja se završava spasom na
kopnu. Ili smrću. Ne znam kako dalje.
Opet
sam glupa. Deklinacija „glupa-gluplja-Ja“. Ne mogu da verujem. Opet ja. Opet
iznova. Opet sam pustila da uđe u mene, da me obuzme i opsedne.
