Nema smisla

Sve ono sto samoj sebi govorim, svaki dan. 
Nema smisla.
Izgovaram na glas neke reci, u zelji da se ubedim.
Nema smisla.
Nedostaje mi. Nije to malo. 
Sedim i radim. Dan prodje. Noc. Gledam i cekam.
Nema smisla.
Nece da prica sa mnom. 
Da li to znaci da ce proci i na ulici kraj mene i nece mi se ni  javiti?!
Kada cu docekati to da ni ja ne zelim da pricam sa njim?